Usvojen akcioni plan "Pirot - grad pristupačan za sve"!

Dana 4.7.2014. godine Skupština Opštine Pirot usvojla je Akcioni plan za pristupačnost: "Pirot - grad pristupačan za sve". Plan je pripremio sedmočlani akcioni tim Udruženja "Fenix" i obuhvata analizu stanja (ne)pristupačnosti u 40 javnih objekata. Pored analize i predloga adaptacija koje je neophodno izvršiti Plan sadrži i mapu pristupačnosti kao i listu prioriteta,po kojima će Opština izdvajati sredstva iz budžeta na godišnjem nivou. Realizaciju Plana prati opštinska komisija za pristupačnost čiji je jedan od članova, pored predstavnika Opštine, Direkcije za izgradnju i Sportskog centra, predstavnik Udruženja osoba sa hendikepom "Fenix".

Ovo je mali korak za čovečanstvo ali veliki korak borcima za pristupačnost grada Pirota i njihovih saradnika i prijatelja! 

”Промоција и примена персоналне асистенције у пиротским школама”

У циљу истраживања потреба за развојем сервиса персоналних асистената, Удружење особа са хендикепом ”Феникс” покренуло је волонтерски програм у оквиру пројекта ”Промоција и примена персоналне асистенције у Пиротским школама”.

У Закону о спровођењу ове врсте услуге није дефинисана стандардизација за особе млађе од 18 година, тако да је реч о пилот пројекту који се бави развијањем модела подршке између студената и деце која су ученици редовних школа, а касније и развијању Сервиса персоналних асистената за све грађане са тешким степеном инвалидитета који би желели да буду активни.

Најпре је урађено истраживање о броју деце којима је непоходна помоћ током боравка у школи и том приликом је дефинисано да ће се програм реализовати у Економској школи, Техничкој школи и у Средњој стручној школи.

На позив удружења Феникс за волонтирање у школама пријавило се шест волонерки, већина њих студира или су студирале на Високој школи за образовање васпитача у Пироту. Иако има више деце, у складу са бројем пријављених волонтерки, њих шесторо је обухваћено асистенцијом током боравка у школи, а од родитеља, путем упитника и разговора, дошло се до сазнања да се неопходна помоћ, углавном, односи на помоћ око доношења ужине и конзумирању хране, помоћ при изласку на одмор, кретању и облачењу. На тај начин је утврђен основни ниво подршке у одређеним данима и у одређено време у складу са индивидуалним потребама детета. Обзиром да је реч о волонтерском програму, овим обликом подршке није дефинисана комплетна услуга коју би спроводио сервис персоналних асистената, а која би се односила на одлазак асистента у кућу корисника, помоћ при устајању, облачењу, доласку у школу и одласку из ње.

Кроз 8 интерактивних радионица, током лета, спроведена је обука коју су припремиле и водиле Ивана Вучковић и Оливера Виријевић-Костић. Најпре су реализоване радионице за волонтерке, које су обухватиле теме попут мотивације за волонтеризмом, моделе приступа хендикепу, социјалне инклузије и персоналне асистенције. Затим за родитеље, са којима се разговарало о конкретним проблемима и видовима подршке, а након тога рађене су радионице за повезивање циљних група – волонтерке и родитељи и волонтерке и деца. Радионице са децом биле су углавном практичне, њихов циљ био је да се волонерке и деца што боље упознају како би успоставили што бољу сарадњу пре поласка у школу.

У следећој фази кренула је примена у пракси, волонтерке су у сарадњи са пројектним тимом, родитељима и децом установиле план и сатницу доласка у школама. Помоћ у учењу ван школе, одласци на кафу и у шетње су само један од примера да су волонтерке и деца развили пријатељски однос и да овакав модел подршке може да функционише. 

Током трајања пројекта снимљен је и документарн филм који можете погледати на линку у наставку текста.

Линк за документарни филм ”Требаш ми”

Персонална асистенција као услуга социјалне заштите у заједници у надлежности је локалне самоуправе, а законски заступници и спроводиоци могу бити Центри за социјални рад или Организације особа са инвалидитетом које испуњавају стандарде. Тек када локална самоуправа формално, одговарајућом одлуком, успостави услугу и када се обезбеде стабилни извори финансирања, континуираност и доступност услуге, можемо говорити о услузи која се пружа у складу са одредбама Закона о социјалној заштити Србије.

Захваљујемо се волонтеркама Иви Николић, Јелени Крстић, Христини Петровић, Ани Стефановић, Тамари Павловић и Нинослави Цолић на труду, посвећености и времену које су уложиле током 4 месеци волонтирања.

                                                                        Stranica na Facebook-u

Prezentacija pristupačnosti u Pirotu

5. Aprila 2013 godine je u svečanoj sali opštine Pirot održana prezentacija rezultata istraživanja na polju prisatupačnosti i predstavljen je akcioni plan "Pirot - grad pristupačan za sve". Prisustvovali su predstavnici 40 institucija obuhvaćenih akcionim planom, a rezultate su prezentovale Ana Pecarski-Pejčić, ispred udruženja "Fenix" i Aleksandra Manić iz Direkcije za izgradnju. Prisutnima su se još obratili i zamenik predsednika opštine Branimir Kostić i predsednik opštinske komisije za pristupačnost Aleksandar Ćirić. Cilj je informisanje i uključivanje svih koji imaju nadležnost u objektima javne namene kako bi smo bili na istom zadatku - STVARANJU USLOVA ZA SAMOSTALNIJI ŽIVOT SVIH GRAĐANA!

BEZ PREPREKA facebook stranica

„Izrada projektne dokumentacije u cilju povećanja nivoa pristupačnosti u objektima od javnog značaja“

Udruženje "Fenix" dobilo je podršku na konkusu javnih radova opštine Pirot za projekat „Izrada projektne dokumentacije u cilju povećanja nivoa pristupačnosti u objektima od javnog značaja“ koji će se realizovati naredna tri meseca. Od 1. Aprila zaposlili smo u Direkciji za izgradnju arhitektu Nenada Jovanovića, koji će raditi projekte za objekte koji su obuhvaćeni Akcionim planom za pristupačnost po listi prioriteta. 

BEZ PREPREKA facebook stranica udruženja

BEZ PREPREKA - najnovija inicijativa za promociju i primenu „Dizajna za sve“

BEZ PREPREKA stranica udruženja

Mapa pristupačnosti Pirota

Aktivnosti projekta Bez prepreka odlično su se nadovezale na rezultate koji su ranijih godina postignuti na rešavanju problema pristupačnosti u Pirotu. Uklanjanje arhitektonskih barijera u Pirotu počelo je 2006. godine na inicijativu Udruženja osoba sa hendikepom „Feniks“. Najpre su oboreni prvi ivičnjaci u užem centru grada, a kasnije je sve veći broj ulica adaptiran u okviru redovne rekonstrukcije trotoara. Izgrađeno je 15 prilaznih rampi, 9 je izgrađeno preko projekata udruženja Feniks, a šest rampi postavile su same institucije nakon nekoliko kampanja o uklanjanju arhitektonskih barijera. Obeleženo je 22 parking mesta za parkiranje automobila osoba sa invaliditetom, a Parking servis Pirot preuzeo je izdavanje dozvola i nalepnica u okviru svoje službe. 

Tokom prvog seminara koji je realizovan Maja meseca 2012. Godine u okviru projekta Bez prepreka, okupili smo ljude iz sva tri sektora koji su nešto znali za angažovanje udruženja Feniks na polju pristupačnosti i tom prilikom ih dodatno informišemo i zainteresujemo. Predstavnici tima za pristupačnost iz Uduženja za reviziju pristupačnosti i Centra za razvoj inkluzivnog društva dali su dobre preporuke i savete i tako je formiran Akcioni tim za pristupačnost Pirota. Članovi Tima su ljudi iz različitih profesija koji su zainteresovani za rešavanje ovog problema. Oni su građani koji svoja znanja, iskustva i kompetencije žele da posvete dugoročnom rešavanju poblema pristupačnosti javnih objekata i površina. Kroz Povelju koju smo potpisali zalagaćemo se za:

- Uklanjanje arhitektonskih i drugih barijera u Pirotu koje onemogućavaju komunikaciju i kretanje osobama sa invaliditetom, starijim građanima i građankama, roditeljima sa malom decom i rekovalescentima;

- Potpuno poštovanje zakona i propisa u domenu izgradnje novih objekata i sprečavanja diskriminacije nad osobama sa invaliditetom;

- Promovisanje i primenu Dizajna za sve, koji je baziran na konceptu ljudskih prava i jednakih mogućnosti za sve građane i građanke. 

- Ukazivaćemo nadležnim i odgovornim institucijama i pojedincima u Pirotu na postojanje barijera i sarađivaćemo u punoj meri, u skladu sa svojim znanjima, ekspertizom i mogućnostima, na uklanjanju istih. 

- Upozoravaćemo na kršenje/nepoštovanje zakona. Promovisaćemo ideje i principe koji omogućavaju stvaranje sredine po meri za sve građane.

Članovi tima za pristupačnost Pirota su:

1. Aleksandra Manić, arhitekta u Direkciji za izgradnju

2. Ana Pecarski–Pejčić, predsednica Udruženja osoba sa hendikepom „Feniks“

3. Nadica Adamović, Šefica Dečije zaštite

4. Marija Kolić, defektolog

5. Milan Božić, profesor Tehničke škole

6. Ivana Jovanović, sekretar Udruženja osoba sa hendikepom „Feniks“

7. Milan Manić, član Upravnog odbora Udruženja osoba sa hendikepom „Feniks“

Akcioni tim za pristupačnost sproveo je istraživanje. Analiza trenutnog stanja sprovedena je popunjavanjem Upitnika u 40 javnih objekata, i uvidom u trenutno stanje čime je jasno i precizno definisan nivo pristupačnosti u svakom pojedinačnom objektu. Objekti su prema nivou pristupačnosti svrstani u tri kategorije:

1. Crveni objekti - nepristupačni objekti za sve korisnike

2. Žuti objekti - delimično pristupačni objekti za sve korisnike

3. Zeleni objekti - potpuno pristupačni objekti za sve korisnike

Upitnik je sadržao pitanja koja su definisana po principima koncepta Dizajn za sve. Rezultati su pokazali da imamo 18 delimično pristupačnih i 22 nepristupačna objekta od javnog značaja u gradu. Na osnovu izvršenih istraživanja definisana je Mapa pristupačnosti grada Pirota, na kojoj su ubeleženi objekti od javnog značaja prema kategoriji kojoj pripadaju (zeleni, žuti i crveni). 

Nakon toga pripremili smo Predlog akcionog plana za pristupačnost. Predlog je dorađen i izmenjen u skladu sa preporukama Nosioca projekta Bez prepreka, na drugom seminaru koji je održan u decembru mesecu 2012. godine u Pirotu.

Kratkoročni ciljevi definisani Predlogom Lokalnog Akcionig Plana će se odnositi na rešavanje pojedinačnih gorućih problema koji su uočeni na terenu. Sprovođenje ovih ciljeva će se realizovati uz podršku lokalnih institucija, zainteresovanih organizacija kao i uz učešće pojedinaca. 

Kratkoročni ciljevi su:

1. Organizovanje sastanka sa predstavnicima lokalne samouprave u cilju dobijanja podrške za realizaciju Lokalnog Akcionig Plana (LAP) „Pirot grad pristupačan za sve“;

2. Organizovanje sastanka sa predstavnicima lokalnih institucija uz podršku lokalne samouprave u cilju umrežavanja i upoznavanja sa mehanizmima za rešavanje pristupačnosti;

3. Usvajanje (LAP) „Pirot grad pristupačan za sve“ od strane Skupštine opštine Pirot;

4. Povećanje nivoa pristupačnosti na pojedinim objektima i u delovima grada gde je izgradnja ili rekonstrukcija u toku ili je planirana u skorijem vremenskom periodu 

5. Unaprediti kvalitet, fleksibilnost i efikasnost rada javnih ustanova povećanjem pristupačnosti informacija i usluga koje se nude građanima.

Dugoročni ciljevi definisani Predlogom Lokalnog Akcionig Plana se odnose na vremenski period od narednih 10 godina (2013-2023.god) za koji je realno očekivati realizaciju istih, uz podršku svih institucija i pojedinaca.

Dugoročni ciljevi su:

1. U periodu od 2013-2018. godine - prva faza, povećati arhitektonsku pristupačnost objekata koji su Predlogom Lokalnog Akcionig Plana definisani kao prioritetni (uz mogućnost povećanja pristupačnosti i na objektima koji nisu na listi prioriteta ukoliko se bude ukazala prilika).

2. U periodu od 2018-2023. godine - druga faza, povećati arhitektonsku pristupačnost i ostalih objekta (javnih, kulturnih, ustanova socijalne zaštite i dr.) koji nisu na listi prioriteta, implementacijom standarda pristupačnosti na njihovim objektima.

3. Izrada i usvajanje Odluke o primeni koncepta Dizajna za sve od strane Skupštine opštine Pirot. Usvojena Odluka bi bila sastavni deo buduće planske dokumentacije koja se izrađuje od strane relevantnih institucija (Prostornog plana Opštine Pirot, Generalnog urbanističkog plana Pirota, Planova generalne regulacije kao i Detaljnih urbanističkih planova). Postojanje ove Odluke bi obavezivala organe lokalne samouprave koji rade na izdavanju lokacijskih dozvola (informacija o lokaciji) da kroz iste preciziraju konkretne propise sadržane u novom Pravilniku o tehničkim standardima pristupačnosti.

4. Izrada konkretnih projekata za rešavanje problema pristupačnosti, za sve objekte sa spiska, a pre svega za definisnisne prioritete, sa pretpostavljenom dinamikom izrade i realizacije istih.

Prva faza (2013-2018.god.) se odnosi na na povećanje pristupačnosti u institucijama koje su prepoznate kao pripritetne a to su u predškolske i školske ustanove, kao i sve zdravstevne institucije. 

Povećanje nivoa pristupačnosti u predškolskim i školskim ustanovama potpuno je usklađeno sa uvođenjem inkluzivnog obrazovanja u školski sistem i važan je segment edukacije i upoznavanja naših najmlađih sugrađana sa različitostima koje postoje a sve u cilju razumevanja i prihvatanja istih.

Druga faza (2018-2023.god.) se odnosi na povećanje pristupačnost i u svim ostalim objektima koji nisu na listi prioriteta, ali su od velikog društvenog i javnog značaja.

Projekat je realizovan u partnerstvu sa Centrom za razvoj inkluzivnog društva i Udruženjem za reviziju pristupačnosti iz Beograda iz sredstava Ambasade Kraljevine Norveške.

"Inkluzivni teatar"

Projekat „Inkluzivni teatar“ se bavio unapređenjem obrazovanja, psihološkog osnaživanja i socijalizacije dece sa hendikepom u vršnjačkoj grupi. Ovim projektom omogućili smo deci učenje, kreativni razvoj i nastup u pozorišnoj predstavi na ravnopravnoj osnovi sa vršnjacima iz redovne populacije. Realizovana je četvoromesečna škola glume koja je u petom mesecu realizacije projekta rezultirala premijernim prikazivanjem predstave „Imam nešto da ti kažem“ u Narodnom pozorištu. Školu glume vodio je glumac Narodnog pozorišta u Pirotu, Aleksandar Radulović, koji je ujedno i režirao predstavu. 
Priča u samoj predstavi nije bila usmerena ni na jedno od dece sa hendikepom, oni su samo bili glumci na ravnopravnoj osnovi. Tako smo izbegli upravo naglašavanje „različitosti“ i prikazali deci u publici da su sva deca ipak jednaka bez obzira na poteškoće i predrasude, i da je različitost pravo koje je važno za sve nas. 
Medijski smo najavili predstavu, ali tako što smo poslali decu učesnike predstave da to urade, tako smo ohrabrili devojčice iz Feniksa da učestvuju u televizijskim nastupima u emisijama koje idu uživo u program. Predstava je prikazana u punoj sali Doma kulture.
Deca iz ranjivih grupa nemaju priliku da se iskažu u različitim aktivnostima sa decom koja nemaju sličnih poteškoća. Pokazali smo da deca sa hendikepom imaju jednako pravo da učestvuju ne samo u redovnom obrazovanju, već i u aktivnostima van škole, i da ona to mogu i žele ako im se obezbede uslovi i pruži prilika. Provođenje vremena i učenje u školi glume, osnažilo je celu grupu.

Projekat je podžan na konkursu Lokalni akcioni plan za decu Opštine Pirot.

"Vesti OSI"

Vesti OSI fun page (klikni ovde)

Cilj projekta bio je poboljšanje informisanosti osoba sa invaliditetom, osoba iz redovne populacije, omladine i dece, kao i senzibilizacija za probleme OSI. Upoznavanje osoba redovne populacije o načinima za lakše komuniciranje sa OSI i pomoć u rešavanju njihovih problema. Emitovane su kratke informativne forme dva puta nedeljno u toku 5 meseci, ukupno 40 kratkih formi. Emitovano je i 12 reklamnih spotova iz publikacije „Bontončić“.

Projekat je u celosti podržalo Ministarstvo kulture Republike Srbije.

"Audio biblioteka"

Audio biblioteka je projekat koji je imao za cilj osnivanje audio arhiva pri Narodnoj biblioteci Pirot. Audio arhiv omogućava slepim i slabovidim građanima dostupnu literaturu. 22 knjige prebačene su u audio format.

Realizacija projekta počela je jula meseca 2011 god. Pretprojektne aktivnosti obavljene su u junu, pre završetka školske godine, radi prijave potencijalnih spikera, kao i obezbeđivanja potrebne literature. U izbor knjiga ušli su klasici (lektire za srednju školu), savremena proza i jedna knjiga poezije. Na otvaranje arhiva pozvani su svi učesnici na realizaciji, oni koji su pružili podršku projektu, predstavnici medija, i ostali građani i prijatelji udruženja „Feniks“. Ovaj događaj predvideli smo za Međunarodni dan osoba sa invaliditetom 3. Decembar u 18 sati, u prostorijama čitaonice Narodne biblioteke. Oko 40 ljudi došlo je na otvarnje, tako da je u punoj čitaonici ovaj događaj protekao u prijatnoj atmosferi. Prisutnima su se obratile Nadica Kostić, direktorica Narodne biblioteke, Ana Pecarski, predsednica Udruženja „Feniks“ i Snežana Mitić, članica Saveza slepih i slabovidih koja je na kraju i proglasila početak rada audio biblioteke. Nadica kostić dala je osvrt na primere dobre prakse i mogućnostima daljeg širenja arhiva. Ana Pecarski predstavila je rad Udruženja „Feniks“ i sam projekat „Audio biblioteka“, a Snežana Mitić kao dugogodišnji korisnik audio literature govorila je o značaju audio knjiga u ime građana oštećenog vida. Tom prilikom pročitala je i nekoliko svojih pesama, obzirom da pored toga što voli knjižnjvnost, ona je i sama spisateljica. Zaključak nakon izlaganja sve tri gošće bio je da je za dalje širenje audio biblioteke neophodna participacija svih relevantnih institucija i organizacija Osoba sa invaliditetom. Arhiv treba širiti i u pravcu prebacivanja udžbenika za osnovnu i srednju školu, kao i stručne literature, jer proces inkluzivnog obrazovanja je pokrenut. Takođe, ono što je navedeno od strane direktnih korisnika je to da je za u buduće potrebno angažovati profesionalne spikere koji imaju iskustva u interpretiranju. Potrebno je i napraviti studio koji će služiti samo za ovu namenu. Za sve to neophodna je jedna celovitija akcija sa strategijom, korisnicima audio literature, ljudima iz struke, i finansijskim sredstvima

Za čitanje knjiga prijavilo 12 spikerki iz Gimnazije i Srednje Ekonomske škole, 3 aktivistkinje udruženja „Feniks“ i jedna spikerka iz Radio Pirota.

Projekat je podržala Opština Pirot na konkursu kancelarije za mlade.

“Pravo na reč”

Realizacija projekta “Pravo na reč” je započeta 15. januara 2011.  Nakon završetka projekta “Ravnopracni u informisanju” Delo je dveju aktivistkinja udruženja koje su pohađale kurs o informisanju u formi 12 radionica.

Produkt ovog projekta su 3 radijske emisije koje su obrađivale sledeće teme:

-         Inkluzivno obrazovanje

-         Reproduktivno zdravlje žena sa hendikepom

-         Zapošljavanje osoba sa hendikepom

Emisije su upload-ovane na sajtu, možete ih preslušati.

„Inkluzivni muzej“

Izložba „Inkluzivni muzej“ otvorena je 23. 8. 2010 god. u galeriji „Čedomir Krstić“, a  otvorile su je predstavnice organizacija koje su realizovale izložbu, izvršna direktorica Centra za razvoj inkluzivnog društva iz Beograda Vesna Bogdanović, i predsednica udruženja osoba sa hendikepom „Fenix“ Ana Pecarski. Bilo je reči o značaju Univerzalnog dizajna, koji sve građane posmatra na ravnopravnoj osnovi i nudi inovativna dizajnerska rešenja koja su prilagođena široj populaciji i omogućavaju i ljudima sa hendikepom uključivanje u sve aspekte društvenog života.

Radovi koji su bili izloženi (27) su najbolji studentski radovi sa svih fakulteta za dizajn i primenjenu umetnost iz Srbije, a selekciju je napravio „Institut za dizajn i invaliditet“ iz Dablina.  U pitanju su dizajnerska rešenja za predmete za svakodnevnu upotrebu, koji olakšavaju funkcionisanje osobama sa hendikepom i omogućuju im samostalniji život. Izložba putuje našom zemljom sa ciljem da se pronađu proizvođači za ova dizajnerska rešenja, i do sada je sklopljen ugovor o proizvodnji sa 3 kompanije za tri predmeta: jastuk sa alarmom za osobe oštećenog sluha, magnetni držač štapa i štipaljka koja omogućava slabovidim i osobama sa daltonizmom raspoznavanje boja. Svi predmeti su modernog dizajna kako bi odgovorili potrebama svih uzrasta.

„Ravnopravni u informisanju“

EQUALLY INFORMED fun page (klikni ovde)

Projekat „Ravnopravni u informisanju“ podrazumevao je javno zagovaranje sa ciljem da se u budžetima lokalnih samouprava opština Pirotskog upravnog okruga definišu sredstva za informisanje osoba sa invaliditetom u skladu sa čl. 5 Zakona o javnom informisanju. Osobe sa invaliditetom u pirotskom okrugu vidljive su u medijima jedino kada sprovode projekte ili druge aktivnosti. U redovnom izveštavanju ih nema, a ne postoje ni programski sadržaji prilagodjeni njihovim potrebama. Lokalne samouprave u opštinama Pirotskog upravnog okruga (Dimitrovgrad, Pirot, Babušnica i Bela Palanka) u svojim budžetima u okviru donacija privatnim preduzećima predvidjaju stavku za unapredjenje informisanosti gradjana o dešavanjima na lokalnom nivou i stavku o donacijama NVO. Projekat se bavi stvaranjem temelja za sveobuhvatno, pravovremeno i korektno informisanje osoba sa invaliditetom u opštinama Pirotskog upravnog okruga (Dimitrovgrad, Babušnica, Bela Palanka i Pirot) kroz aktivno uključivanje osoba sa invaliditetom u kreiranje programskih sadržaja lokalnih medija i povezivanje relevantnih struktura koje će omogućiti da ovaj proces postane samoodrživa, ustaljena praksa. Projekat obuhvata edukaciju osoba sa invaliditetom za učešće u kreiranju programskih sadržaja vezanih za ostvarivanje njihovih prava, probleme i uspehe koji ih prate, i za njihov život u lokalnoj zajednici uopšte, kroz održavanje 12 radionica.

Tokom realizacije projekta realizovano je 12 radionica na kojima su polaznici sa različitm tipovima hendikepa učili kako se pišu saopštenja i novinski članci i kako se pripremaju radio i televizijski prilozi. Tokom radionica nastalo je 6 televizijskih i radijskih priloga i 6 novinskih članaka koje su polaznici, uz podršku mentora, sami napravili. Urađeno je i 6 video spotova i dokumentarni film "KNIŽEVNI DAN JEDNOG FENIKSA" koji je kasnije dobio nagradu za borbu protiv socijalne isključenosti u Velikoj Plani.

ODLUKE O IZDVAJANJU ILI PREUSMERAVANJU BUDŽETSKIH SREDSTAVA NA GODIŠNJEM NIVOU ZA PROGRAME INFORMISANJA OSOBA SA INVALIDITETOM USVOJILE SU OPŠTINE: DIMITROVGRAD, BELA PALANKA I BABUŠNICA.

Projekat je realizovan u partnerstvu sa udruženjem "Žene juga", a podržan je kroz program Instituta za održive zajednice  iz sredstava USAID-a.

Revija dokumentarnog filma „Informacije za sve“ održana je 30. Jula u Domu kulture u Pirotu, sa početkom u 19h. Pre početka manifestacije u sali za projekcije projektovani su promotivni spotovi koji su deo materijala za kampanju projekta. U više navrata prikazano je šest spotova koji su privukli pažnju posetilaca i, na neki način, bili uvod u detalje projekta „Ravnopravni u informisanju“.

Revija je počela nastupom konferansijea, Suzane Milovanović, koja je bila polaznica radionica održanih u okviru projekta „Ravnopravni u informisanju“. Na sceni je sve vreme bio prisutan i gestovni tumač, koji je prevodio obraćanje svih učesnika manifestacije. Sigurnim nastupom Suzana je pokazala da je bila pravi izbor za ulogu voditelja Revije i da je u potpunosti savladala detalje javnog nastupa kojima je tokom radionica bilo posvećeno mnogo pažnje.

Posetiocima Revije obratila se Ana Pecarski, direktorka projekta, koja je istakla važnost informisanja i dostupnosti informacija u savremenom društvu koje teži stalnom napretku. Dinko Gruhonjić, predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine govorio je o nedostatku empatije u društvu prema osobama sa invalidtetom, dok je Marko Karadžić, državni sekretar Ministarstva za ljudska i manjinska prava istakao da je potrebno više ovakvih programa koji bi bili predstavljeni širokoj javnosti, uključujući i decu srednjoškolskog uzrasta, radi suzbijanja diskriminacije osoba sa invaliditetom u srpskom društvu.

Pored Gruhonjića i Karadžića, Reviji su prisustvovali i Maja Rogić i Nedim Sejdinović, novinari iz Novog Sada, Jelena Stevančević – predstavnica Misije OEBS-a u Srbiji i Silvija Pašajlić, višestruko nagradjivana autorka dokumentarnih filmova o osobama sa invaliditetom, koja se na kraju Revije i sama obratila publici ističući značaj približavanja opšte populacije osobama sa invaliditetom.

Na Reviji, koja je trajala od 19h do 21h, prikazano je ukupno šest kratkometražnih dokumentarnih filmova, po jedan iz Somalije i Republike Srpske, i četiri iz Srbije, od čega dva iz Pirota. Svi filmovi bili su titlovani na srpskom jeziku, radi dostupnosti populaciji sa oštećenim sluhom. (U prilogu izveštaja dostavljamo scenario Revije, iz kojega se mogu videti svi detalji vezani za filmove i samo predstavljanje projekta).

Revija je bila promovisana na više načina: bilbordom koji je istaknut od početka jula, plakatima koji su zalepljeni na 40 najprometnijih mesta u gradu, podelom 1000 letaka/ulaznica/programa, konferencijom za novinare kojom je Revija najavljena deset dana pre održavanja, i koja je bila medijski dobro propraćena i jednočasovnim gostovanjem koordinatorke, direktorke projekta i jedne od polaznica radionica na regionalnoj TV Pirot veče uoči Revije.

Uprkos tome, procena organizatora je da je na Reviju došlo izmedju 150 i 200 zvanica, medju kojima nije bilo predstavnika lokalnih samouprava i političkih stranaka. Reviju su pratili načelnik Pirotskog upravnog okruga Goran Stamenović, direktor Tehničke škole u Pirotu Aca Božić i direktor kadrovskih funkcija korporacije Tigar Milivoje Nikolić. Od predstavnika medija Reviju su pratili članovi redakcija dopisništva RTS-a u Pirotu, regionalne TV Pirot, dnevnih listova Blic i Danas i agencije Beta.

     

Da biste pogledali naš dvadesetominutni film kliknite na linkove u nastavku:

Književni dan jednog Feniksa (prvi deo)

Književni dan jednog Feniksa (drugi deo)