У циљу истраживања потреба за развојем
сервиса персоналних асистената, Удружење особа са хендикепом ”Феникс” покренуло
је волонтерски програм у оквиру пројекта ”Промоција и примена персоналне
асистенције у Пиротским школама”.
У Закону о спровођењу ове врсте услуге
није дефинисана стандардизација за особе млађе од 18 година, тако да је реч о
пилот пројекту који се бави развијањем модела подршке између студената и деце
која су ученици редовних школа, а касније и развијању Сервиса персоналних
асистената за све грађане са тешким степеном инвалидитета који би желели да
буду активни.
Најпре је урађено истраживање о броју
деце којима је непоходна помоћ током боравка у школи и том приликом је
дефинисано да ће се програм реализовати у Економској школи, Техничкој школи и у
Средњој стручној школи.
На позив удружења Феникс за волонтирање
у школама пријавило се шест волонерки, већина њих студира или су студирале на
Високој школи за образовање васпитача у Пироту. Иако има више деце, у складу са
бројем пријављених волонтерки, њих шесторо је обухваћено асистенцијом током
боравка у школи, а од родитеља, путем упитника и разговора, дошло се до сазнања
да се неопходна помоћ, углавном, односи на помоћ око доношења ужине и
конзумирању хране, помоћ при изласку на одмор, кретању и облачењу. На тај начин
је утврђен основни ниво подршке у одређеним данима и у одређено време у складу
са индивидуалним потребама детета. Обзиром да је реч о волонтерском програму,
овим обликом подршке није дефинисана комплетна услуга коју би спроводио сервис
персоналних асистената, а која би се односила на одлазак асистента у кућу
корисника, помоћ при устајању, облачењу, доласку у школу и одласку из ње.
Кроз 8 интерактивних радионица, током
лета, спроведена је обука коју су припремиле и водиле Ивана Вучковић и Оливера Виријевић-Костић. Најпре су реализоване радионице за волонтерке, које
су обухватиле теме попут мотивације за волонтеризмом, моделе приступа
хендикепу, социјалне инклузије и персоналне асистенције. Затим за родитеље, са
којима се разговарало о конкретним проблемима и видовима подршке, а након тога рађене
су радионице за повезивање циљних група – волонтерке и родитељи и волонтерке и
деца. Радионице са децом биле су углавном практичне, њихов циљ био је да се
волонерке и деца што боље упознају како би успоставили што бољу сарадњу пре
поласка у школу.
У следећој фази
кренула је примена у пракси, волонтерке су у сарадњи са пројектним тимом,
родитељима и децом установиле план и сатницу доласка у школама. Помоћ у учењу
ван школе, одласци на кафу и у шетње су само један од примера да су волонтерке
и деца развили пријатељски однос и да овакав модел подршке може да функционише.
Током трајања пројекта снимљен је и документарн филм који можете погледати на линку у наставку текста.
Персонална
асистенција као услуга социјалне заштите у заједници у надлежности је локалне
самоуправе, а законски заступници и спроводиоци могу бити Центри за социјални
рад или Организације особа са инвалидитетом које испуњавају стандарде. Тек када
локална самоуправа формално, одговарајућом одлуком, успостави услугу и када се обезбеде стабилни извори
финансирања, континуираност и доступност услуге, можемо говорити о услузи која
се пружа у складу са одредбама Закона о социјалној заштити Србије.
Захваљујемо се волонтеркама Иви Николић, Јелени Крстић, Христини Петровић, Ани Стефановић, Тамари Павловић и Нинослави Цолић на труду, посвећености и времену које су уложиле током 4 месеци волонтирања.